Сам назив жалфије (lat. Salvia officinalis) на латинском Salvia потиче од речи salvare, што значи спасити, излечити, јер су је још стари Римљани веома користили у лечењу разних болести, а officinalis значи лековит. На енглеском реч за жалфију sage, означава мудрост, а користили су је за стимулисање концентрације, за повећање памћења, а сматра се да дориноси и дуговечности.



Морфолошке и физиолошке одлике


Жалфија је вишегодишња полужбунаста биљка из породице уснатица. Одликује се развијеним моћним и разгранатим кореновим системом. Корен продире дубоко у земљу. Велик број жила и жилица обухвата знатну количину земље коју врло чврсто веже. Ова одлика жалфије успешно се користи у борби против ерозије и за везивање живог песка. С обзиром да се од жалфије користе само надземни делови, гајење на ерозивном терену и песку доноси двоструку корист.


Да се успешно може употребљавати у ове сврхе показали су резултати многабројних испитивања која су вршена код нас и у свету. Из вишегодишњег корена избија велик број стабљика које достижу висину 50-80 cm. Стабљике су четвртасте, слабо разгранате и у доњем делу одрвењене. Лишће је наспрамно распоређено по стабљикама на дужим или краћим дршкама. Лиска је дугуљаста, јајаста или копљаста, а по ободу ситно назубљена, што зависи од тога којој врсти припада. Лишће је сиво или сребрнастосиво и меко од густих ситних длачица. С лица је жиличасто наборано, а с наличја мрежасто услед јасно изражених нерава. Цветови су плавољубичасте боје, сакупљени у цваст на врховима стабљика и бочних грана. Цветови се отварају поступно одоздо на горе. Цела биљка има карактеристичан ароматичан мирис, а нагорак и опор укус. Цветање почиње у мају и траје све до августа. Цветови жалфије су богати нектаром и представљају изванредну пашу за пчеле.




Хемијски састав и употреба


Жалфија у лишћу садржи 1,5 до 2,5 % етарског уља. Поред уља, у дроги има танина, смола и горких материја. Етарско уље садржи око 15 % цинеола, до 50 % тујона и других састојака. Сви састојци уља, осим цинеола, су отровни. Жалфија се највише користи као зачин и за производњу етарског уља. У фармацији се користи за израду разних препарата. Употребљава се против знојења, у облику чаја, сама или са другим дрогама, затим за испирање грла и против запаљења слузокоже. Жалфија се и данас много примењује у народној медицини за лечење великог броја обољења. Зато, готово свако домаћинство у свом дворишту има по који бокор жалфије.



Услови успевања


Поднебље

Жалфија - кадуља је биљка сувог и топлог поднебља. Познато је да се највећи принос и садржај етарског уља добија од жалфије гајене на теренима са много светла и топлоте. То је биљка која може да поднесе и веома ниске температуре. Сувишну влагу и хладно време не подноси. Вишак воде је брзо гуши, а корен лако трули. Недостатак светлости и топлоте у току вегетације неповољно утичу на садржај уља у биљци. Према суши је врло отпорна. Може да поднесе дуготрајне суше, али у фази ницања захтева довољно влаге. Жалфију треба гајити на сунчаним и оцедним теренима.



Земљиште

Жалфија нема великих захтева према земљишту. Успева готово свуда. Може се успешно гајити и на најсиромашнијем земљишту, само ако није забарено. Дабре резултате показује и на песковитим глинушама. Ипак, најбоље резултате, како са гледишта приноса, тако и квалитета, показује на растреситим, пропустљивим и богатим земљиштима. На лакшем, прапустљивом и сиромашнијем земљишту, које је осунчано, добија се дрога са високим садржајем активних материја. На плодном земљишту добија се висок принос масе, али је садржај уља у биљци нешто мањи.



Гајење


Плодоред

Као вишегодишња култура жалфија се не гаји у плодореду. На истом земљишту остаје 10 и више година. Треба само водити рачуна о предусеву када се култура подиже. Засад жалфије треба подизати после оних усева иза којих земљиште остаје чисто од корова и у растреситом стању.


Обрада земљишта

С обзиром да жалфија неколико година остаје на истој парцели, посебну пажњу треба посветити обради земљишта. Правилном припремом земљишта треба што потпуније уништити траве, нарочито вишегодишње. Обраду земљишта треба почети још крајем лета и што је могуће дубље. Дубина орања треба да буде најмање 40 cm. Уколико је земљиште закоровљено током јесени може се обавити још једно плитко орање или тањирање. Уништавање вишегодишњих корова је од великог значаја за ову културу, а њихово уништавање током гајења је веома отежано.


Ђубрење

Уношење ђубрива при основној обради земљишта има за циљ обезбеђење хранљивих елемената за дужи период. Земљиште за жалфију може се ђубрити свим врстама ђубрива. На слабим земљиштима се може употребити стајско ђубриво у количини 20-30 t/hа. С обзиром да је употреба стајњака скупа и да је то ђубриво неопходно за друге културе, није нужна. Осим стајњака за ђубрење се могу употребити минерална и друга ђубрива. Од ових ђубрива у највећој количини се употребљава суперфосфат. Количине суперфосфата које се уносе при основној обради земљишта крећу се од 500-800 kg/hа. Осим суперфосфата, при основној обради, употребљава се калијумова со у количини од 150 до 250 kg/hа. Хранљиви елементи за културу жалфије уносе се не само при подизању засада, већ се то чини и периодичним прихрањивањем, о чему ће бити речи доцније.



Размножавање

Жалфија се може размножавати на два начиина: семеном и дељењем старијих бокора. Други начин размножавања се не примењује у широкој пракси. О овом начину размножавања било је речи код лаванде, бухача и других врста. Потпуно је истоветан и у овом случају. Све што је речено раније важи и за ову културу. У широкој пракси семеном се размножава преко производње расада или директном сетвом семена на парцели. Приликом размножавања расадом семе се сеје у хладне леје које су припремљене на растреситом, лаком, пропустљивом и богатом земљишту. Неки производачи праве удубљене леје, тако да се могу поливати текућом водом. Семе за производњу расада сеје се у редове на растојању 10-20 cm. За 1 m2 потребно је 5-8 грама семена. После сетве семе се покрива слојем плодне уситњене земље дебљине 1-2 cm. Семе се покрива, јер брже проклија у мраку него на светлу. Сетва се може обавити у јесен, у новембру или децембру. Тако засејано семе презимљује у лејама, а у пролеће, чим наиђу топлији дани, ниче. Сетва у леје се може обавити и у пролеће, што временски пада крајем марта и почетком априла. Семе ниче за 15-20 дана. Расад у лејама се редовно полива и плеви читавог лета. Осим тога, расад се може прихрањивати, а међуредни простор се може окопавати. За производњу веће количине садница најбоље је на богатијем земљишту одабрати парцелу и добро је уситнити и поравнати, а затим семе посејати у редове на растојању већем од 20 cm. Овакав начин сетве у великој мери олакшава негу расада. Расад и у овом случају остаје у расаднику целог лета и јесени. Саднице се на стално место расађују у јесен, у октобру или новембру, тј. са почетком јесењих киша.



Сетва - садња.

Као што је напоменуто, жалфија се може размножавати и директном сетвом семена на парцелу. Сеје се обично пред зиму, тј. у новембру и децембру месецу. Сетва се може обавити сејалицама, ако то омогућује конфигурација терена, или ручно. Растојање између редова треба да буде 50-60 cm, а дубина сетве не већа од 2 cm. У пролеће са првим топлим данима, семе ниче. Директна сетва на парцелу може да се обави и у рано пролеће у другој половини марта или почетком априла. При директној сетви за површину од 1 hа потребно је 6-8 kg семена. Парцелу засејану у пролеће треба одмах после сетве поваљати. Овај начин сетве је погодан за рејоне који су током пролећа и почетком лета довољно влажни. Последњих година директна сетва семена се показала најпрактичнија.

Расад произведен у хладним лејама расађује се на стално место у октобру или новембру. Јесења садња је знатно погоднија од пролећне, јер засађене биљке у току позне јесени и раног пролећа користе расположиву влагу, а боље се примају и укорењују. Пролећна садња се обавља рано, чим временске прилике дозволе. Са садњом у пролеће се не сме закаснити јер ће, у случају појаве суше, већи број садница угинути. На стално место сади се у редове на растојању 50 до 60 cm и између биљака у реду на 30-40 cm. За површину од 1 hа потребно је 45.000-65.000 садница.



Нега

Нега жалфије се састоји у проређивању и попуњавању празних места, прашењу, окопавању, прихрањивању, заштити од болести и штеточина и др. Нарочиту пажњу ваља посветити нези засада у првој години гајења, јер тада треба помоћи биљци да се што јаче развије и разбокори.



Проређивање

Проредивање жалфије се обавља када је засад заснован директном сетвом. Проређивање се обавља у фази када биљка добије 3-4 стална листа. Уклањање сувишних биљака има за циљ да обезбеди нормалан вегетациони простор за развој културе. При проређивању остављају се најјаче биљке, а растојање у реду треба да буде 30-40 cm. Биљке, које се добију проређивањем, могу се користити за попуњавање празних места. Ова мера је неопходна, јер је у питању вишегодишња култура, а отклања се и могућност да се на празним местима појави коров.



Окопавање и прашење

То је обавезна мера неге при култури жалфије. Одмах после ницања усева или примања садница врши се уништавање покорице и изниклих корова. Када се формирају редови, а то је фаза развоја трећег и четвртог листа, долази прво међуредно култивирање - прашење. Ова операција се изводи међуредним култиваторима (запрежним или тракторским). После прашења ручно се окопава између биљака, а ако је семе посејано директно на парцелу онда се истовремено са окопавањем и проређује. Прашење и окопавање се обавља по потреби, а обавезно је 2-3 пута током вегетације. У првој години гајења окопава се више пута. Најчешће је то потребно поновити 3-4 пута. Стари засад се обавезно окопава на крају вегетације, било касно у јесен или рано у пролеће.



Прихрањивање

Прихрањивање је важна мера неге, а нарочито у првој години гајења. Пред друго окопавање уносе се хранљиве материје у земљиште. За прво прихрањивање употребљава се 100-150 kg/hа азотног ђубрива. Као и код других култура, треба пазити да приликом прихрањивања ђубриво не пада по лишћу, јер изазива опекотине. У току лета прихрањивање се може поновити још једном са истом количином ђубрива. Старији засади се прихрањују у два до три наврата, од којих је последње периодично ђубрење. У пролеће, пред прво копање, примењује се прво прихрањивање са 100 до 150 kg/hа ђубрива. Друго прихрањивање се практикује после прве жетве, после чега се и окопава. У јесен, кад се упражњава предзимско окопавање, неопходно је и периодично ђубрење. Овом приликом се уносе сва ђубрива, а најбоље је употребити комбиновано (NPК) ђубриво. Ово ђубриво се употребљава у количини 200-300 kg/hа.



Болести и штеточине

Жалфија веома ретко оболева од болести, а када се појаве не изазивају неке озбиљније штете да би било оправдано примењивати мере заштите. Од гљивичних обољења на жалфији је запажена појава пепелнице (Oidium erysiphoides Fr.) и пегавост лишћа (Ascochyta vicina Sacc.). Осим на лишћу, пегавост се јавља и на стабљици (Phoma salviae Brun.). Од штеточина ову биљку нападају бувачи (Halticinae), једна врста совица (Phytometra chrysitis L.), као и неки други инсекти. Ове штеточине не причињавају веће штете. Употреба инсектицида је отежана, јер је лист маљав, па се тешко ослобађа употребљених средстава.


Жетва

Кадуља је изузетак од многих врста лековитог биља. Док се највећи број врста жање у фази цветања кадуља се коси после цветања. Прави моменат за жетву кадуље је када листови добију сребрнасту боју. Временски то у нашим условима пада крајем јула и почетком септембра, а у приморским крајевима почетком јула. Берба се обавља кошењем читавог надземног дела на висисхи од око 10 cm. Ово се мора обавити пажљиво, јер одрвењене стабљике могу да оштете машине. За производњу лишћа надземни део се суши а затим се одваја стабљика од лишћа. То се може обавити и машинама пре сушења. Лишће се суши у заштићеном простору на промаји, или у сушари на температури до 40°С. Осушен лист се чува на хладном и мрачном месту. Пакује се у папирнате или јутане вреће. И за жалфију, као и за друге врсте, важи правило да се жетва не сме обавити док је усев мокар од росе или кише. Треба жети по лепом и сувом времену. Уколико се производи етарско уље, покошену масу треба оставити да провене, а затим је дестилисати.



Дестилација

Процес дестилације траје 1-2 сата. Уколико се дестилација не може обавити одмах по жетви, онда жалфију треба сушити и дестилисати касније.



Производња семена

Жалфију за производњу семена треба жети у фази физиолошке зрелости. Сазревање семена је неуједначено, као и цветање. Док је семе у доњем делу цвасти зрело, на врху се могу наћи цветови. Жетву треба обавити кад је семе у доњој половини цвасти зрело. То временски пада крајем августа и у септембру. Не треба чекати да сво семе сазри, јер се оно осипа. Сакупљање семена најбоље је обавити на тај начин што се целе цвасти секу и остављају на безбедно место да се досуше. Вршидба се обавља ручно, а само у случају већих количина машински. Са површине од 1 hа може се добити 400-600 kg семена.



Приноси

Као вишегодишња биљка у првој години гајења даје најмањи принос. Он се постепено повећава са старошћу засада. Највећи принос се добија у трећој и четвртој години гајења, после опада. Култура подигнута директном сетвом даје пун принос у првој години гајења. Са површине од 1 hа добија се 3.000-5.000 kg суве хербе, а сувог листа 2.500-3.000 kg. Ако се дестилише, онда се може добити 20-30 kg/hа етарског уља. За дрогу Salviae folium - лист жалфије прописан је стандард ЈУС Е.Б3.029



Трошкови производње по 1 ха

1. Машинска обрада 90 €
2. Ђубриво стајско 75 €
3. Ђубриво минерално (1000 кг) 350 €
4. Саднице (60.000комада) 300 €
5. Радна снага 250 €
6. Кошење (машинско) 100 €
7. Сушење 400 €
8. Дестилација (трошкови) 125 €
9. Амбалажа 50 €

Свега трошкови 1740 €



Принос и приход

а) Семе 500 кг x 3 € = 1500 €
б) Етарско уље 25 кг x 50 € = 1250 €

Укупни приход 2750 €



Биланс успеха

1. Укупан приход 2750 €
2. Трошкови производње 1740 €
3. Добит 1010 €
4. Порез на добит 202 €
5. Нето добит 808 €




Владан Трандафиловић, дипл. инг.
спец.ампелографије